Jelićka
 | |
| Państwo | |
|---|---|
| Część składowa | |
| Miasto | |
| Populacja (2013) • liczba ludności |
|
Położenie na mapie Bośni i Hercegowiny  | |
| 44°49′32,16″N 16°55′09,12″E/44,825600 16,919200 | |
Jelićka (cyr. Јелићка) – wieś w Bośni i Hercegowinie, w Republice Serbskiej, w mieście Prijedor. W 2013 roku liczyła 362 mieszkańców[1].
Przypisy
- ↑ a b Резултати Пописа 2013, Градови, општине, насељена мјеста (serb.). Републички завод за статистику. [dostęp 2019-09-23].
Media użyte na tej stronie
Autor: NordNordWest, Licencja: CC BY-SA 3.0
Location map of Bosnia and Herzegovina
Flag of the Serb Republic (not to be confused with the Republic of Serbia).
This is the official coat of arms of city of Prijedor since 05/08/2013 . Soon or later they want to change the sun symbol into the memorial of mrakovica.
Autor: Aleksandramaricphotography, Licencja: CC BY-SA 4.0
Црква брвнара у Јелићкој посвећена празнику Преноса моштију Светог Оца Николаја је црква брвнара подигнута на ободу простране равнице зване Тимар, у мјесту Јелићка, званом Липик које се налази између Бањалуке и Приједора. Удаљена је око тридестеак километара од Бањалуке.
У Црквеном музеју у Сарајеву, на псалтиру старе српске штампе, сачуван је помен о попу Нинку из Тимара из 1699. године. 1742. године помињу се тимарски попови Лазо и Дамјан, а у једном требнику из манастира Гомионице, руског издања из времена царице Катарине Друге, на првим доњим окрајцима доњих листова исписано је:
„Ово је књига - Требник - влсништво моје, попа Илије Даменовића. Тимар, 23. јули 1785.“
На корицама је касније записао гомионички калуђер:
„Написа поп Гавро Стојнић, село Тимар“.
У Јелићкој, односно Тимару, двије су породица давале свештенике и калуђере овој цркви и околини: Поповићи и Јелићи по којима је село и добило име. Кроз цијели 19. вијек, бројни су записи који спомињу свештенике у Јелићкој (поп Никола Јелић 1838. године, гомионички монаси Мелетије и Неофит 1816. године, поп Микајло Поповић 1764. и 1821. године и многи други записи из 18. и 19. вијека), што указује на чињеницу да је у том периоду црквени живот овог краја био врло интензиван.
На основу података из црквених књига у Јелићкој и у манастиру Гомионици, може се претпоставити да је овај крај имао црквицу старију од садашње, која је вјероватно била изграђена од дрвета, јер нема помена ни записа ни о каквој зиданој цркви. Она се по предању налазила на лијевој обали Гомионице на мјесту званом Кућиштина. Црква је личила на обичну кућу, нешто сличну цркви у Малом Блашком. Приповиједа се како је пресељена у Липик, у густу шуму, за једну ноћ, дио по дио је ишао с руке на руку, па је разглашено да је црква сама промијенила своје мјесто. Међутим, црква је брзо оронула и пала.